Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomske integracije u Evropi i divergencija dohotka u regionima (1995-2006)". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

Utrecht School of Economics
Tjalling C. Koopmans Research Institute
Discussion Paper Series 10-19
Ekonomske Integracije u Evropi i Divergencija Dohotka u EU Regionima (1995. – 2006.)
Sunandan Ghosh
Gerrit Faber
Odeljenje za ekonomiju
Jadavpur Univerzitet
Ekonomski Fakultet Utrecht
Utrecht Univerzitet
Decembar, 2010.
Sažetak
Ovaj dokument testira pitanje da li je integracioni proces u EU doprineo često uočenoj rastućoj disperziji dohotka u regionima EU, u trenutku međusobnog približavanja zemalja članica. To činimo uvođenjem konvergencije cena kao pokazatelja integracije i kontrolisanjem koncentracije obučene radne snage i praćenjem putanje zavisnosti. Naša glavna nalazišta su u skladu sa očekivanjima Nove Škole Ekonomske Geografije po kojima integracija zaista doprinosi rastućoj regionalnoj nejednakosti u EU. Konvergencija cena je značajna objašnjavajuća promenljiva čak i nakon uvođenja vremenskog kašnjenja u zavisnu varijablu.
Ključne reči: Ekonomska integracija, Regionalna nejednakost, Evropska Unija
JEL klasifikacija: F11, F15, F22, R11
Zahvalnosti
1. Uvod
Empirijsko pitanje da li je integracioni proces u Evropskoj Uniji (EU) približio zemlje članice i njihove regione do istog nivoa bogatstva je važno za diskusije o koheziji i stvaranje politika da do toga dođe. Mada je mnogo istraživanja obavljeno da bi se ustanovile činjenice o prostornoj raspodeli dohotka u Evropi, dokumenta koja empirijski testiraju hipotezu da integracioni proces objašnjava činjenice o sticanju i deljenju u EU, su veoma oskudna. Ovaj dokument istražuje ovaj površan odnos. To činimo koristeći međusobnim približavanjem cena u zemljama članicama sa EU prosekom kao merom za integraciju, umesto razvoja unutrašnjih trgovinskih deonica, otvorenost regionalnim ekonomskim transakcijama u trgovini ili protoku radne snage i kapitala ili institucionalne i društvene interakcije. Integracija tržista zahteva ukidanje granica i politički podstaknute iskrivljenosti u relativnim cenama kao i vođenje ka nižim troškovima trgovine. Do mere gde se tržišta spajaju ovim različitim merama, cene se međusobno približavaju. Približavanje cena tako meri kombinovane efekte politika koje je na drugi način nemoguće spojiti. Mi takođe obuhvatamo koncentraciju obučene radne snage i putanju zavisnosti regionalnih nejednakosti u našoj studiji. Naša glavna saznanja su da je integracija tako merena zaista doprinela odstupanju u raspodeli dohotka širom EU regiona. Ovaj rezultat dobijen je posle kontrole koncentracije obučene radne snage, što ima nezavisnu objašnjavajuću moć za odstupanja u regionima i uzimajući u obzir različite sisteme pogodbe zarada.
Mada su ekonomska i društvena povezanost – ukidanje teritorijalnih podela u ekonomskom razvoju i u pristupu radnoj snazi i dohotku naizmenično – bili važni ciljevi integracije u EU (Molle 2007.), jedan broj skorašnjih studija – uključujući Magrini (1999.), Sapir et al. (2003.), Marelli (2007.) – smatraju da je odstupanje od per kapita dohodaka u regionima unutar zemalja članica, u kombinaciji sa međusobnim približavanjem per capita dohodaka među zemljama članicama. Neoklasične ekonomske teorije i teorema faktora izjednačavanja cena naročito, postavljaju konvergenciju kao verovatan rezultat regionalne ekonomske liberalizacije. S druge strane, teorije u Školi Ekonomske Geografije smatraju da je integracija stimulans za nagomilavanje koje može voditi ka regionalnom odstupanju dohotka.

 

 ---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com